Пратите нас на Фејсбуку   Twitter   Google+
 
Мапа сајта |
       
 
 
 
   
 
 
 
Представа " Бизарно"
Народно позориште у Београду и
Шабачко позориште
 

Текст

Жељко Хубач

 

Режија

Снежана Тришић


Драматург

Спасоје Ж. Миловановић

Представа Бизарно

 

Премијерна подела:

Игор Ђорђевић..................Мартин, Ричи, Дејан
Никола Вујовић.................Ђиђа, Саша, Гага
Милош Ђорђевић...............Воја, Милан, Бикса
Соња Милојевић................Катарина, Мајда, Светлана
Сузана Лукић....................Мина, Ксенија, Ива

Представа Бизарно


Сценограф: Дарко Недељковић
Костимограф: Марина Меденица
Композитор: Срђан Марковић
Сценски покрет: Тамара Антонијевић
Лектор: Диана Маројевић Диклић

Организатор: Јасмина Урошевић
Инспицијент: Сандра Жугић Роквић
Суфлер: Даница Стевановић
Дизајн звука: Владимир Петричевић
Асистент драматурга: Димитрије Коканов
Асистент организатора: Наталија Игњић
Асистент сценографа: Ема Стојковић
Дорада костима: Олга Мрђеновић
Мајстор маске: Драгољуб Јеремић
Мајстор светла: Душан Пивач
Мајстор позорнице: Зоран Мирић
Мајстор тона: Дејан Дражић

У Шапцу представу воде:
Инспицијент: Софија Карајић
Суфлер: Зорица Стевановић
Шминкер, власуљар: Гордана Баровић
Мајстор светла: Миодраг Поповић
Мајстор тона: Коста Павловић
Мајстор позорнице: Чедомир Вучинић
Технички руководилац: Радивој Костадиновић

Декор и костими су израђени у радионицама Народног позоришта у Београду.

Представа Бизарно

О дра­ми Би­зар­но

Дра­ма Би­зар­но је на Кон­кур­су Сте­ри­ји­ног по­зор­ја 2008. го­ди­не иза­бра­на ме­ђу пет нај­бо­љих и штам­па­на у ча­со­пи­су „Сце­на“. Исте го­ди­не је пре­ве­де­на на енглески језик и об­ја­вље­на у спе­ци­јал­ном бро­ју „Сце­не“ на ен­гле­ском је­зи­ку. Пре­ве­де­на је и на ру­ски, бу­гар­ски и пољ­ски је­зик. Пра­и­звед­бу је има­ла у Бо­сан­ком народ­ном по­зо­ри­шту у Зе­ни­ци у мар­ту 2010. го­ди­не, у ре­жи­ји Пе­тра Ка­у­ко­ва. На ре­ги­о­нал­ном фе­сти­ва­лу По­зо­ри­шта / ка­за­ли­шта у Брч­ком, у кон­ку­рен­ци­ји ауто­ра са еx-YU просто­ра (Мир­ко Ковач, Ан­те То­мић и др), по од­лу­ци жи­ри­ја ко­јим је пред­се­да­ва­ла дра­ма­тур­шки­ња из За­гре­ба, Ма­ни Го­то­вац, осво­јио је На­гра­ду за нај­бо­љи драм­ски текст.
Дра­ма Би­зар­но је штам­па­на у ауто­ро­вој исто­и­ме­ној књи­зи дра­ма у из­да­њу КИЗ „Алтере“ Бе­о­град и Ша­бач­ког по­зо­ри­шта.

...Би­зар­но је цр­но­ху­мор­на фу­га о смр­ти, ко­ја се од­ви­ја на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма јед­ног со­ли­те­ра у ко­јем жи­ве нар­ко­ма­ни, спон­зо­ру­ше и ма­фи­ја­ши, а кроз ко­ју провејава за­ни­мљи­во пла­си­ран осе­ћај не­из­бе­жно­сти тра­гич­ног ис­хо­да...

Ни­кол Ества­ник Теј­лор (Ni­co­le Estva­nik Taylor),
Фу­га о смр­ти (о драм­ском тек­сту Би­зар­но)

„Ame­ri­can The­a­tre Ma­ga­zin“, Њу­јорк, фе­бру­ар 2010.

Представа Бизарно

 

Представа Бизарно

 

Реч редитеља

 

Бизарно је прича о трауматизованом друштву и појединцима који се лече кроз агресију, деструкцију и самодеструкцију. Тај бизарни бесмисао борбе за живот у којем се губи наше достојанство и ломи кичма, кроз ову драму је доведен до крајности комичног очајања. Живот на ивици смрти, у којем убити или бити убијен, метафорички или буквално, открива екстремно неумеће живљења и вољења, кроз потребу и борбу за истим.

Кроз три приче које се догађају истовремено једнога дана у неком солитеру из комшилука, препознајемо оно што се дешава свакога дана у многим солитерима овог града. Прва прича се догађа на крову, друга у једном од станова вишеспратнице, а трећа у кафићу у сутерену. Кроз испреплетане судбине и бизарне случајности од крова до темеља, обесмишљени су животи свих ликова, њихове судбине, али и смрти. Солитер постаје метафора хијерархије и структуре криминализованог и трауматизованог друштва, која до апсурда изоштрава узроке и последице које нас свакодневно доводе до ивице симса. У оваквој структури драме, глумци играју више ликова који се срећу у различитим околностима, ситуацијама и односима, како би у новом метафизичком склопу, можда, једном досегли достојанство постојања. Занимљиво је да ни у једној од ових комбинација они нису у стању да помогну себи али ни другима.

Бизарно је жанровски еклектична драма (...) у њој постоји много гротескних, трагично фарсичних, мелодрамских, комично трилерских, трагикомичних и апсурдних искакања, што смо инсценацијом додатно потенцирали и са тим се поиграли. Пре свега, ово је црна комедија, јер на бизарно духовит начин прелама језиве злочине, смрт, насиље, убиства и самоубиства, трауме, зависности, сексуално злостављање и експлоатацију жена, деструкцију и самодеструкцију, историјско и географско наслеђе и предодређење, кроз катаклизмично осећање безнађа у свакодневном животу и односима. Количина и брзина смењивања ових несрећа је доведена до апсурдно комичног и невероватног.

 

Снежана Тришић

(из интервјуа објављеног у Позоришним новинама)

 

ЖЕЉКО ХУБАЧ

Ро­ђен у Ту­зли, 1967. го­ди­не, ди­пло­ми­рао дра­ма­тур­ги­ју на Фа­кул­те­ту драм­ских уметности у Бе­о­гра­ду. Ње­го­ви драм­ски ко­ма­ди су до са­да 32 пу­та пре­ми­јер­но изве­де­ни у про­фе­си­о­нал­ним по­зо­ри­шти­ма у Ср­би­ји, Бу­гар­ској, Хр­ват­ској, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и ре­при­зи­ра­ни ви­ше од 1.000 пу­та. Пред­ста­ве ра­ђе­не по ње­го­вим драма­ма и адаптацијама би­ле су у се­лек­ци­ји 39 по­зо­ри­шних фе­сти­ва­ла (Сте­ри­ји­но по­зор­је, Фе­сти­вал „Но­ва дра­ма“ у Санкт Пе­тер­бур­гу, Град-те­а­тар Бу­два, Сплит­ско ле­то, Фе­сти­вал БиХ дра­ме у Зе­ни­ци, Да­ни ко­ме­ди­је у Ја­го­ди­ни, Јо­а­ким­Фест у Кра­гу­јев­цу, Фе­сти­вал лут­кар­ских ка­за­ли­шта у Ри­је­ци, Ме­ђу­на­род­ни по­зо­ри­шни фе­сти­вал за дје­цу у Ко­то­ру и др.) и осво­ји­ле су ви­ше од 40 на­гра­да, а за драм­ске тек­сто­ве Жељ­ко Ху­бач је награђиван 10 пу­та у зе­мљи и ино­стран­ству (На­гра­да за нај­бо­љи драм­ски текст на Фе­сти­ва­лу про­фе­си­о­нал­них по­зо­ри­шта Ср­би­је „Јо­а­ким Ву­јић“ 1994., На­гра­да „Бра­ни­слав Ну­шић“ Удру­же­ња драм­ских пи­са­ца Ср­би­је 1996. и 1998, Награ­да за нај­бо­љи текст на Фе­сти­ва­лу лут­кар­ских по­зо­ри­шта Ср­би­је 2002., На­гра­да за нај­бо­љи ко­ме­ди­о­граф­ски текст на Да­ни­ма ко­ме­ди­је 2004., На­гра­да за нај­бо­љи са­вре­ме­ни драм­ски текст на Сусре­ти­ма по­зо­ри­шта / ка­за­ли­шта БиХ 2010. и др).

Дра­ме су му пре­во­ђе­не на ен­гле­ски, не­мач­ки, ру­ски, бу­гар­ски и пољ­ски је­зик. Аутор је ве­ћег бро­ја ре­а­ли­зо­ва­них телевизијских еми­си­ја, два игра­на се­ри­ја­ла и јед­не ТВ дра­ме. Пи­сао је по­зо­ри­шну крити­ку за днев­ни лист „Да­нас“, био је уред­ник из­да­ња Му­зе­ја по­зо­ри­шне умет­но­сти Ср­би­је и по­зо­ри­шног ча­со­пи­са „Те­а­трон“, глав­ни уред­ник Из­да­вач­ке де­лат­но­сти Народ­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду и дра­ма­тург Срп­ског на­род­ног по­зо­ри­шта у Но­вом Са­ду. Тре­нут­но је дра­ма­тург На­род­ног позоришта у Бе­о­гра­ду и уред­ник По­зо­ри­шних но­ви­на. Про­фе­си­о­нал­но се ба­ви и по­зо­ри­шном ре­жи­јом.

 

СНЕ­ЖА­НА ТРИ­ШИЋ

Ро­ђе­на је 1981. у Бе­о­гра­ду. По­зо­ри­шну и ра­дио ре­жи­ју је ди­пло­ми­ра­ла 2009. на Фа­кул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, у кла­си про­фе­со­ра Ни­ко­ле Јев­ти­ћа и асистент­ки­ње Али­се Сто­ја­но­вић. Зна­чај­ни­је пред­ста­ве: По­ро­дич­не при­че Би­ља­не Србља­но­вић (Фа­кул­тет драм­ских умет­но­сти, 2007.); Раз­ред Ма­тја­жа Зу­пан­чи­ча (Народ­но по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Ба­ња Лу­ка, 2009.); Са­мо­у­ди­ца  Алек­сан­дра Ради­во­је­ви­ћа (Ате­ље 212, 2009.); Хе­да Га­блер Хен­ри­ка Иб­зе­на (На­род­но позориште у Бе­о­гра­ду, 2011.); По­што па­ште­та? Та­ње Шљи­вар (Ате­ље 212, 2012.); Чу­до у Поскоко­вој Дра­ги Ан­те То­мић / Ма­ја Пе­ле­вић (На­род­но по­зо­ри­ште у Суботици, 2012.); На­род­на дра­ма Ол­ге Ди­ми­три­је­вић (По­зо­ри­ште „Бо­ра Стан­ко­вић“ у Вра­њу, 2012.); Пи­но­кио Кар­ло Ко­ло­ди / Је­ле­на Ми­јо­вић (Град­ско по­зо­ри­ште Подгори­ца, 2013.).
Ре­жи­ра­ла јав­на чи­та­ња са­вре­ме­них дра­ма: Од­рон До­ре Дел­би­јан­ко (На­род­но позориште у Бе­о­гра­ду, 2010.);  На­род­на дра­ма Ол­ге Ди­ми­три­је­вић (Har­te­fakt Fond и  Loud and Qu­e­er, Klub Gan, 2011.);  По­што па­ште­та? Та­ње Шљи­вар (Ате­ље 212, 2011.); Ви­лин­ска пра­ши­на  Ди­ми­три­ја Ко­ка­но­ва (УК Па­ро­брод, 2013.). Пред­ста­ве ко­је је режира­ла су го­сто­ва­ле на мно­гим фе­сти­ва­ли­ма у зе­мљи и ино­стран­ству и до­би­ле број­не на­гра­де од ко­јих су нај­зна­чај­ни­је: Чу­до у По­ско­ко­вој  Дра­ги – На­гра­да за најбољу пред­ста­ву на фе­сти­ва­лу Твр­ђа­ва те­а­тар у Сме­де­ре­ву, 2013. Пи­но­кио – На­гра­да за нај­бо­љу пред­ста­ву на 21. ко­тор­ском фе­сти­ва­лу по­зо­ри­шта за дје­цу, по оце­ни Деч­јег жи­ри­ја и Жи­ри­ја гра­да Ко­то­ра, 2013. Хе­да Га­блер – На­гра­да за нај­бо­љу пред­ста­ву на Фе­сти­ва­лу „Те­а­тар у јед­ном деј­ству“ у Мла­де­нов­цу, 2011. Са­мо­у­ди­ца – На­гра­да за режи­ју „Љу­бо­мир-Му­ци Дра­шкић“, Ате­ље 212 и Град Бе­о­град, 2009. По­ро­дич­не при­че – На­гра­да за ре­жи­ју на SET­KA­NI / EN­CO­UN­TER 2008 (Интернационал­ни  сту­дент­ски по­зо­ри­шни фе­сти­вал у Бр­ну), Ре­пу­бли­ка Че­шка, 2008. На­гра­да „Др Ху­го Клајн“ најбољем сту­ден­ту по­зо­ри­шне ре­жи­је у ге­не­ра­ци­ји, Факул­тет драм­ских умет­но­сти, 2007.

Као до­бит­ник Ке­не­ди­је­ве сти­пен­ди­је (John F. Ken­nedy Cen­ter for the Per­for­ming Arts, U.S. Sta­te De­part­ment), уче­ство­ва­ла је у про­гра­му за по­зо­ри­шне ре­ди­те­ље и похађа­ла број­не ра­ди­о­ни­це у Ва­шинг­то­ну, Њу­јор­ку и Чи­ка­гу, 2010. Од  ав­гу­ста 2013. је стал­ни ре­ди­тељ На­род­ног по­зо­ри­шта у Су­бо­ти­ци.

Субота, 21. фебруар 2015. год. у 20 сати

Велика сала Дома културе Алексинац

Представа " Бизарно" <br>Народно позориште у Београду и <br>Шабачко позориште
 
 
Репертоар